Deca i sluh

Opšte informacije o sluhu i gubitku sluha kod dece

Značaj sluha

Mogućnost da čuje je od vitalnog značaja za razvoj deteta. Sluh omogućava detetu da nauči da prepoznaje glasove, imitira zvukove i razvija jezik. Sluh također pomaže detetu da registruje signale opasnosti, komunicira, razvije društvene veštine i orijentiše se. Sluh nije samo deo senzornog aparata; on igra važnu ulogu u formiranju dečije ličnosti i ponašanja.

U prošlosti, pre nego je postalo moguće korektno dijagnostikovati gubitak sluha kod malog deteta, nije bila retkost da za nagluho dete smatraju da je nesposobno za učenje, pa je bilo smešteno u posebnu ustanovu. Srećom, to se više ne dešava. Gubitak sluha nema veze s nedostatkom inteligencije – ali ako se gubitak sluha ne dijagnostira i ne leči u ranoj fazi, on može imati značajan negativni uticaj na detetov razvoj.

Čest je slučaj da roditelji imaju više teškoća u odnosu na nagluhost njihove dece nego što to imaju sama deca. Zato je važno da roditelji nastoje da budu otvoreni, pozitivni i dobro informisani, da bi pružili najbolje moguće uslove za njihovo dete.

Slušni problemi kod dece

Do četiri od 1000 beba rađaju se s nekim stepenom trajnog gubitka sluha. Ima mnogo različitih razloga gubitka sluha kod novorođenčadi, među kojima su porođajne traume i hereditarna oboljenja.

Problemi s uhom i sluhom mogu se također javiti u toku detinstva. Infekcije srednjeg uha i izlaganje buci su među uzrocima akviriranog gubitka sluha.

Oko polovina sve dece doživi infekciju i izliv u srednjem uhu, koji mogu izazvati privremeni ili stalni gubitak sluha. Važno je imati na umu da dete s čestim ušnim problemima može imati periodične teškoće sa sluhom. Sposobnost učenja i ponašanje deteta mogu trprti zbog ovih slušnih problema, naročito u toku prve školske godine.

Zašto je važno dijagnostikovati gubitak sluha što je moguće ranije?

Što je ranije dijagnostikovan detetov gubitak sluha i obezbjeđen slušni aparat, to su veće šanse da to dete može imati gotovo normalno detinstvo. Naš osećaj sluha je u potpunosti razvijen pri rođenju i danas je moguće otkriti slušne probleme kod novorođenčeta. Dobro je testirati detetov sluh koliko god je moguće ranije, naročito ako ima primera hereditarnog gubitka sluha u toj familiji, a postoje skrining programi za identifikaciju dece za koju je verovatno da imaju gubitak sluha kod rođenja.

Studije ukazuju da, osim u slučajevima teškog gubitka sluha, razvitak govornog jezika kod dece sa reduciranim sluhom može biti sličan onom kod dece s normalnoim sluhom, ako im se obezbede slušni aparati prie 6 meseci starosti.

Etape razvoja sluha

Vrlo je teško definisati „normalni“ razvoj sluha. Svaka osoba se razvija na svoj vlastiti način, i svojim ritmom. Dole opisane etape zato treba shvatiti samo kao orijentacione.

Prenatalna stimulacija Humani fetus poseduje rudimentarni sluh od 20. nedelje gestacije. Ovaj sluh će se razvijati i sazrijevati tokom ostatka gestacije. Fetus je u stanju da čuje zvukove izvan majčinog tela, mada može da čuje nisko frekventne zvuke mnogo bolje nego visoko frekventne.
0 – 4 meseca Trza se na iznenadne ili glasne zvuke. Počinje da lokalizira zvuke pogledom ili pokretima glavom.
3 – 6 meseci Pokazuje interes za različite zvuke. Eksperimentiše s proizvodnjom vlastitih zvukova. Uočljivo prepoznaje porodične glasove.
6 – 12 meseci Guče. Počinje da razume jednostavne reči kao što je „mama“ i sl. Počinje da izvršava jednostavne instrukcije.
12 – 18 meseci Iz gukanja počinju da formiraju reči. Koristi oko 20 reči a razumije oko 50.
2 godine Obično može govoriti jednostavne rečenice koristeći oko 200-300 reči. Uživa kad mu se čita i može identifikovati i imenovati mnoge stvari u slikovnicama.
3 – 4 godine Koristi reči i rečenice da izrazi potrebe, pitanja i osećanja. Rečnik, izgovor i razumevanje značajno se poboljšavaju u toku ovih godina.

Koji modeli slušnih aparata su pogodni za decu?

Slušni aparati moraju precizno pristajati dtetovim ušima da bi optimalno radili. Deca imaju posebne zahteve za slušne aparate zbog veličine i fizičkih promena njihovih ušiju u toku rasta. Za malu djecu obično se preporučuje iza-ušni (BTE) tip slušnog aparata, jer su ti aparati robustniji, lakši za rukovanje i dozvoljavaju efikasnije dnevno uklanjanje ušne smole. Kako deca rastu i njihovi ušni kanali menjaju oblik moraju se praviti novi ušni umetci.

Ušnih aparata ima u raznim svetlim bojama, koje većina male djece preferira. U vreme adolescencije, više vole diskretnije modele. To može pomoći u tinejdžerskim godinama kad svest o „različitosti“ može biti posebno teška.

Šta slušni aparati mogu učiniti za decu?

Slušni aparati mogu pomoći deci s gubitkom sluha da razviju normalne govorne veštine i da učestvuju u školskim i društvenim aktivnostima ravnopravno sa svojim drugovima.

Osobe s oštećenim sluhom obično imaju teškoća u razlikovanju između govora i šuma. Ovo je posebno izraženo kod dece, jer njihov jezik još nije potpuno razvijen, pa im je teže da pogađanjem popune „praznine“ u slušanju koje im promaknu. Zato deca mogu imati velike koristi od modernih slušnih aparata koji su konstruisani tako da reduciraju nepoželjne šumove, uz naglašavanje važnih zvukova, kao što je govor.

Ako vaše dete ima gubitak sluha u oba uha, važno je da mu se obezbede dva slušna aparata. Ovo binauralno nameštanje slušnih aparata olakšaće vašem dtetu razumevanje govora u bučnim situacijama.

Buka oštećuje sluh

Deca provode dosta svog vremena u bučnoj sredini kao što su grupe za igru, učionice i igrališta. Dugotrajno izlaganje glasnoj buci može uzrokovati prolazni gubitak sluha, koji može preći u trajni gubitak.

Važno je svesti na najmanju meru vreme za koje su deca izložena buci. Roditelji i učitelji trebaju učiniti sve da smanje buku o dečijoj okolini, da bi stvorili dobru, zdravu zvučnu sredinu.

Nazad na Sadržaj ↑