Zvuk i sluh

Kako raspoznajemo zvuk i kako funkcioniše slušni organ?

Od zvučnog talasa do slušanja

Kao važan sastavni deo naše svakodnevnice, jer samo zahvaljujući zvuku možemo usmeno komunicirati s drugim ljudima, zvuk omogućava i lepe doživljaje kao što je slušanje muzike. Pored toga zvuk ima funkciju uzbunjivanja ili upozorenja (telefon ili sirena). Zvuk se širi vazduhom i možemo ga zamisliti kao sistematsko titranje molekula zraka. Čovečije uho razaznaje to titranje kao oscilacije odnosno promenu zvučnog pritiska. Broj titraja u sekundi naziva se frekvencija. Zvučni talasi sa visokom frekvencijom daju visoke tonove, a zvučni talasi sa niskom frekvencijom niske tonove.

Kako čujemo te zvučne signale i koju ulogu kod odašiljanja zvučnih informacija do mozga ima uho?

Naš slušni organ odgovoran je za slušanje. On menja akustične zvučne talase, kako bi se oni mogli dekodirati u mozgu.

Slušni organ

Slušni organ se sastoji od tri dela: spoljašnjeg, srednjeg i unutrašnjeg uha. Slušni živac vodi informacije dalje do mozga. I najmanja promena i samo jednog dela tog kompleksnog sisetema ima za posedicu smanjenje ukupne sposobnosti slušanja.

Spoljašnje uho

Spoljašnje uho se sastoji od spoljašnjeg hrskavičavog dela uha i ušnog kanala. Spoljašnje uho hvata zvučne talase i služi na taj način kao slušna cev. Ušni kanal je na unutrašnjem kraju zatvoren bubnom opnom koja čini prelaz ka srednjem uhu, i služi kao rezonator koji kad pritisak zvučnih talasa dovede do titraja bubne opne, te titraje vodi dalje do srednjeg uha.

Srednje uho

Srednje uho je ispunjeno vazduhom. Eustahijeve cevi koje srednje uho povezuju sa nosnom šupljinom i ždrelom obezbjeđuju neutralni pritisak vazduha u srednjem uhu (pritisak je isti kao i pritisak spoljašnjeg vazduha). U srednjem uhu se nalaze tri male koščice: čekić (malleus), nakovanj (incus) i uzengija (stapedius).

Preko sistema poluga tih triju slušnih koščica titraji vazduha se u ušnom kanalu predaju limfnoj tečnosti unutrašnjeg uha. Dva mala mišića, musculus stapetius i musculus tensor tympani, povezana su s tim koščicama. Kad zvuk dopre do uha, mišići se aktiviraju refleksno. Aktivirani mišići sprečavaju da zvučni talasi prođu mimo slušnih koščica štiteći na taj način unutarnje uho.

Unutašnje uho

Unutrašnje uho (cochea) je oblikovano kao puževa kućica s dva i po zavijutka. Povezano je s organom za ravnotežu koji sadrži tri polukružna hodnika u obliku luka. Pokreti uzengije prenose se preko ovalnog prozora do unutrašnjeg uha. Ovalni prozor nosi podnožje uzengije koji kao klip pokreće tečnost u unutarnjem uhu.

Ovo pokretanje tečnosti aktivira stanice dlačica u unutarnjem uhu. Kad stanice dlačica budu aktivirane, one prenose impulse do mozga, koji te impulse pretvara u zvuk.

Oštećenje sluha

O oštećenju sluha govorimo onda kad je smanjena osetljivost slušnog sistema. Oštećenje sluha spada u najčešće zdravstvene probleme. Gubitak sluha nije povezan sa godinama starosti i može nastupiti kod svih starosnih grupa, fiziološki izazvan gubitak sluha zbog starosti je ipak najčešći uzrok oštećenja sluha.

Razlog za oštećenje sluha može se nalaziti u svim delovima slušnog organa. Nalazi li se u ušnom kanalu ili u srednjem uhu, govori se o konduktivnom gubitku sluha (nagluhost zvučnih vodova). Nalazi li se ipak razlog u cochlei ili u živčanim vlaknima nosača živaca, radi se o senzorno neuralnom gubitku sluha (gubitak osećaja za zvuk).

Tipični problem kod slušanja ne sastoji se nužno u tome da se ne čuje dovoljno „glasno“. Češće se događa da jedan celi pojas frekvencija uopšte ne čujemo ili ih loše čujemo. Rezultat takvog gubitka sluha je takozvani „gubitak razumevanja“. Čujemo ali ne možemo razumeti izgovorenu informaciju. Oštećenje sluha kod dece može usporiti razvoj govora i drugih sposobnosti deteta. Kod odraslih su problemi sa sluhom često povezani s osećajem izolacije i mogu prouzročiti osećaje srama ili dovesti do depresije.

Pomoć kod gubitka sluha

Hirurško ili medicinsko lečenje može pretežno pomoći kod gubitka sluha usled nagluosti zvučnih vodova. Ali u većini slučajeva, a posebno kod nagluhosti zbog gubitlka osećaja za zvuk, jedino rešenje je upotreba slušnog aparata. Različite digitalne tehnologije pružaju naglvim osobama dobro rešenje u različitim klasama cena i otvaraju nove mogućnosti za poboljšanje slušanja. Ali nijedan slušni aparat ne može povratiti potpunu sposobnost slušanja. Jedno upravo završeno istraživanje (Sveučilište u Maastrichtu, 1999.god) pokazuje, da ozbiljne psihološke i socijalne posledice nelečenog gubitka sluha ozbiljno opterećuju pogođenu osobu tako da se ne smeju podcenjivati. Iskoristite zato najnoviju digitalnu tehnologiju na području slušnih aparata kako biste postigli što je moguće bolji kvalitet života.

Nazad na Sadržaj ↑